Насељено место Иђош (мађ. Tiszahegyes) налази се у региону Северни Банат, 12 километара удаљено од Кикинде, на магистралном путу Београд – Чока – Суботица.
Настанак: први помен насеља на месту данашњег села Иђоша, датира још из периода праисторије (неких 5000 година п.н.е.), када је становништво живело у земуницама и јамама, које су копали у земљи, а бавили су се земљорадњом, ловом и риболовом (поред тог места је био рит).
Током историје насеље данас познато под именом Иђош, је доста често мењало име. Јотош, Градиште, Велика Берчуља, Буџак, Мороња… само су нека од имена.
Први помен: званично место Иђош поменуто је 1339. године, али под именом Хеђеш Хаз (мађ. hegyes – бреговит, брдовит и ház – кућа), јер у сеоском атару има више брегова, такозваних хумки. Село је поменуо мађарски краљ Роберт Карољ (Карло I Роберт Анжујски), који је владао од 1301. до 1342. године, и који је том приликом тај посед дао Микошфи Балинту.
Од 1433-1442. године посед припада породици Хађмаши.
1458. године краљ Матија Корвин Хуњади (1458-1490.) посед дарује Силађи Михаљу, након чије смрти посед добија Тамишки ишпан (жупан) Кинижи Пал, који на њему гради замак (замак је пропао приликом пљачкашког похода Бали-бега Јахјапашића 1521. године).
1489. године Кинижи Пал продаје посед, село и пустару Харасти Ференцу. Након његове смрти посед понове долази у руке породице Хеђмаши и она га поседује до 1561. године, када мађарски краљ Фердинанд I Хабзбуршки (1526-1564.), због издаје обузима посед Хађмеши Криштофу и даје га Керечењи Ласлу, капетану града Ђула (у данашњој Мађарској).
Село се поново спомиње средином XVII века као насељено место у поседу Ердељи Иштвана. За време турске окупације село је познато под именом Идиос. Познато је да су становници тог места били Срби, који су у њему остали и након протеривања Турака. 1717. године село које тада броји само 6 српских кућа је прикључено Бечкеречком округу. 1739. године, као највећи поседник помиње се барон Иван Бајић.
5. маја 1751. године нове власти су одредиле да се село насели поморишким српским граничарима (долазе са севера око реке Мориш), а са Србима у село долазе и Мађари, међутим они га касније и напуштају и оснивају село Падеј, тако да село остаје већином српско. Данашњи становници Иђоша махом су потомци некадашњих граничара.
1787. године у селу је подигнута црква, а 1851. године црква је реновирана и добија нов торањ.
1864. године основана је прва школа, која се налазила у црквеној кући, а настава се изводила на српском језику.
1876. године општина оснива другу, а 1887. године цква оснива трећу школу која је бројала између 80 до 100 ученика. Учитељ се звао Аркадије Татаровић. Настава се држала на српском језику. Током своје историје школа у Иђошу није одувек носила своје садашње име.
У периоду од оснивања до 1919. године, школа носи име Основна школа “Тиса Хиђош”.
Од 1919. године до 1952. године име школе је било Основна државна школа Иђош.
Од школске 1952/1953. године школа добија свој садашњи назив Основна школа “Миливој Оморац”, по свом учитељу и једном од првих антифашиста у селу.
Миливој Оморац је рођен 9. фебруара 1909. године у Вршцу у занатлијској породици. Са шест година је остао без оца који је погинуо у Првом светском рату. У родном граду је завршио основну школу, нижу гимназију и учитељску школу 1927. године.
Од 1934. до 1938. године радио је у селу Стајићево код Зрењанина, а одатле августа 1938. године са супругом Милицом и сином Душаном премештен је у Иђош. По избијању Другог светског рата 1941. године, у селу почиње да организује народно – ослободилачки покрет, али убрзо бива ухапшен, и октобра 1941. године стрељан на Симићевом салашу, где је и сахрањен у заједничкој гробници.
Настава у школи трајала је и за време Другог светског рата, наравно на српском језику, о чему нам сведоче дневници и уписнице ђака из тог периода.
1979. године свечано је отворена нова школска зграда, у којој се настава одвија и дан данас. Током времена сеоска школа се није одувек налазила на само једном месту као данас, већ је била подељена на више локација. Тих локација било је укупно 5: на садашњем месту (стара зграда), у Ватрогасном дому (код крста), код дрваре, У Задружном дому и на углу улица Миливоја Оморца и Ђуре Јакшића. На последњој локацији није се налазила школа, већ забавиште које се тада звало ОВОДА.
И сама зграда у којој се данас налази школа, мењала је свој изглед, јер је од завршетка Другог светског рата два пута реновирана и саграђена је фискултурна сала. И на крају школа је два пута мењала и датум којим се обележава дан школе. До 1970. године као дан школе обележавао се 9. фебруар по датуму рођења самог Миливоја Оморца, чије име школа носи, а након тога за дан школе узет је 6. октобар, као дан ослобођења села.
По националној структури становништво је 98% српско. Становништво се углавном бави полјопривредом, а око 500 житеља запослено је у Иђошу и у Кикинди. Кроз насеље, тачније у свим улицама, изграђено је 12 километара трвдог пута, а повезани смо и са мокринским атаром путем дужине од 6.5 километара.
Село има:
- Дом културе,
- Основну школу,
- Ватрогасни дом,
- Пошту,
- Здравствену станицу,
- Зубну амбуланту,
- Апотеку,
- Ветеринарску станицу,
- Бензинску пумпу,
- Млин,
- Цркву,
- Ловачки Дом.
Активно раде: КПД “Миливој Оморац”, Удружење фрулаша, Актив жена, Ловачко друштво, Ватрогасно друштво, Удружење винара и виноградара “Шасла”, Удружење пензионера и инвалида. Током године традиционално се организују манифестације културно-забавног и спорстог карактера и то: Велика ревија борилачких вештина, Сабор фрулаша, КЗП “Хајдемо на бубалице”, Дани преображења (дани села) и низ турнира у малом и великом фудбалу и рукомету.
Иђош има и богату спортску традицију. У селу тренутно егзистирају КБК “Арена” (кик бокс, савате, теквондо и кунг фу), фудбалски клуб “Борац” и рукометни клуб “Партизан”. Село поседује и два добро урађена и функционална спортска стадиона (фудбалски и рукометни).
ПОВОДОМ ДАНА ШКОЛЕ 6. ОКТОБРА
Данас, почетком октобра је прави моменат да се подсетимо рада Миливоја Оморца, по коме наша школа носи име. Миливој Оморац, је заједно са Владом Бајкином, био један од првих јавно декларисаних антифашиста у Иђошу. Он је створио једну од првих радничких библиотека у Иђошу, држао је читав низ предавања Иђошанима. Као Банаћанин, увек је тежио правди и миру, и Иђош му се одужио после рата давањем имена својој јединој, тј. нашој школи. Миливој Оморац је једна од првих жртава немачког нацизма у Кикиндском крају и требало би да памтимо име овог антифашисте. Наша школа сваког 6. октобра обележава овај дан и зато треба знати значај антифашизма, јер је то основна европска вредност. Банат и Иђош ће увек памтити страдање жртава у Другом светском рату, а Војводина се изграђује као модерно друштво и као друштво знања, које негује културу сећања.
Народ који памти има будућност!
6. октобра 2013. текст прочитао ученик Марко Свирчев (Vб).